Budite iskreni. Da li se zaustavite na semaforu kada je crveno svetlo, čak i ako je ulica potpuno prazna i sačekate zeleno? Da li vežete sigurnosni pojas i kada se vozite samo 300 metara? Da li, dok vozite, striktno poštujete ograničenja brzine i kada Vam se zaista žuri?
Nadamo se da ste na sva tri pitanja odgovorili sa da, a naročito ako su sa Vama Vaše mlade nade. Naš primer je detetu najbolji učitelj, a nedoslednost u bezbednom načinu postupanja u saobraćaju je najveća greška koju prave roditelji. Šta je u pogledu bezbednosti u saobraćaju dete sposobno da uradi u određenom uzrastu i kako da ga pravilno pripremimo na bezbedan i samostalan ulazak u svet saobraćaja?
Starost 2-3 godine: Početak saobraćajnog vaspitanja
Svakodnevno počinjemo da upoznajemo decu sa bezbednošću i nekim elementima u saobraćaju kao što su, na primer, prevozna sredstva, svetla na semaforu, sigurnosni pojas … To činimo u igri, pesmicama ili slikovnicama sa tematikom o saobraćaju. Za razgovor sa detetom o bezbednosti u saobraćaju koristimo svaku šetnju, odnosno, svaku mogućnost na putu. Moramo znati da u tom uzrastu dete nikako nije sposobno da razume postupke u saobraćaju.
Starost 4–6 godina: Raspravljanje o konkretnim situacijama
Između četvrte i šeste godine starosti dete već poznaje osnovna i jednostavnija saobraćajna pravila, ali u realnim situacijama još uvek nije sposobno da bezbedno reaguje. Sa detetom ove starosti već možemo da razgovaramo o bezbednosti i o konkretnim situacijama. Veoma je važno da dete pohvalimo kada se u saobraćaju ponaša bezbedno i pravilno, odnosno da mu objasnimo zašto njegovo pogrešno postupanje nije bilo adekvatno i kakve bi mogle da budu posledice. Na takav način sa detetom razgovaramo i za vreme igre sa prevoznim sredstvima, možda u tu svrhu čak zajedno pravimo put i saobraćajne znakove. Tako će dete usvojiti pravila na zabavan i neusiljen način.
Starost 7–8 godina: Prepoznavanje nekih saobraćajnih znakova i pravila
U ovom uzrastu deca već prepoznaju znakove važne za pešake i bicikliste, i razumeju značaj uočljivosti u saobraćaju. Uče pravila bezbednog hodanja i bezbednog prelaženja ulice, a svakako još nije neophodno da budu svesna pravila i da ih i koriste u konkretnim situacijama. To je period kada je detetu neophodno što više primera u saobraćaju, da se uz njih postepeno privikava na samostalnost. Roditelji zato treba da decom šetaju prometnim ulicama i da ih uče pravilima, kako rečima tako i primerom.
Starost 9–10 godina: Jačanje svesti o značaju bezbednosti
U ovom uzrastu deca znaju da objasne značenje saobraćajnih znakova važnih za pešake i bicikliste i razumeju opasnosti saobraćaja u različitim vremenskim situacijama. Takođe, razumeju da je opasno učešće u saobraćaju pod dejstvom alkohola, jakih lekova ili droga. Iako detetu još ne možemo potpuno verovati da će svoje razumevanje adekvatno iskoristiti, moramo početi da mu prepuštamo odluke kako će postupati u situacijama u saobraćaju, na primer, u šetnji ili na putu do škole. Roditelji pri tome treba da budu posmatrači. Sa detetom možemo i kritički da posmatramo druge učesnike u saobraćaju i da razgovaramo o njihovom ponašanju. U tom periodu kod deteta, naime, jačamo poverenje, zašto je bezbednost važna i kakve su posledice neodgovornog ponašanja. To možemo da upotpunimo i gledanjem nekog filma na ovu temu.
Najčešće greške roditelja
Pored već pomenute najveće greške, tj. lošeg primera, često se može primetiti i neadekvatno plašenje dece policajcima, umesto da im policajce predstavimo kao one koji brinu o bezbednosti u saobraćaju i koji nam pomažu. Takođe, nije dobro objašnjavati detetu da je potrebno vezati sigurnosni pojas u automobilu kako nam policajac ne bi napisao kaznu, umesto da mu objasnimo opasnosti koje nam prete ukoliko ne budemo vezani tokom voženje. Roditeljima školaraca savetujemo da dete ne voze uvek do školskih vrata, već je potrebno da dete postepeno upoznaje put do svoje škole i kao pešak, a ne samo kao posmatrač iz auta, kako bi i ono moglo da postane samostalan učesnik u saobraćaju.
Izvor: www.triglav.si