Kad se vozač zamrzne: prevelika brzina ili neznanje? - Triglav Osiguranje a.d.o.

Prijavite se. Besplatno!

Prijavite se za naše savete za bezbrižan svakodnevni život.

Kad se vozač zamrzne: prevelika brzina ili neznanje?

23. 11. 2016


 

U kritičnim trenucima ključno je posmatranje i pravilno rukovanje. 

Sezona je tek počela, a motociklisti često nerazumno padaju. Iako je utvrđeno da su u trećini najtežih sudara sa motorima krivi vozači automobila, ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da su u mnogim slučajevima motociklisti sami skrivili nesreću. Zašto je tako? Uzrok je neznanje i nedostatak kontrole motocikla. Bez obzira na činjenicu da su u nesrećama učestvovali motociklisti vrlo zrele dobi.
 

Mnogi motociklisti kažu: "Vozim se sporije!" i misle da su spašeni od svih briga. Takvo razmišljanje je pogrešno. Daje lažni osećaj sigurnosti. Kad se jednom nešto dogodi (da, jednom je u pitanju ), vremena za razmišljanje i odluku šta učiniti će biti premalo. I baš u tom trenutku vozači shvate da se voze prebrzo - bez obzira na stvarnu brzinu vožnje. Zato se i odvezu u nesreću.

Bitno je posmatranje kolovoza i pravilno rukovanje

Koristimo izgovor da je na putu bilo peska ili blata. Možemo tražiti i uzroke u tome da su putevi neujednačeni, napukli i da put čest nelogično „visi“. Međutim to se sve može pravovremeno predvideti. Iznenađenje se događa samo kada motociklisti, iznenada, prednost oduzme automobil. 

Svaki vozač mora stalno skenirati okruženje u kojem se nalazi. Bitno je stalno posmatrati put, i to dovoljno daleko ispred sebe, i dovoljno široko u stranu. Naravno treba i videti, a ne samo gledati! Ako ste na putu opazili pesak, onda trebate i računati na taj pesak. Kada primetite da su radnici sveže posipali bankine, moguće je da će višak peska biti i na kolovozu, pa postoji opasnost da ga bacaju točkovi automobila i kamiona. Ako je put dosta krpljen i neujednačen,  možete očekivati ​​rupu ili grbu koja motociklistu može izbaciti iz ravnoteže. 

Poznavanje ponašanja motocikla je osnova za vozača kako bi mogao adekvatno reagovati. Jedno od osnovnih ( loših) svojstava motocikla je da tokom kočenja ne dopušta okretanje točka. Isto tako su se ponašali automobili dok nisu imali ABS kočnice. Kada je vozač u krivini nagazio na kočnice, točkovi bi zablokirali i automobil bi proklizao iz krivine. 

Povišenje i udubljenje na putu. Što sada?

Pretpostavimo da se vozač doveze do zavoja, iznenada naleti na udubljenje ili izbočenje na asfaltu koje nije video. Udarac će ga preko sedišta snažno pogoditi u leđa. Ako vozite sportski motocikl koji ima kratak hod vešanja, dobićete snažan udarac i u ruke, a time će se i motor zatresti. U takvoj situaciji svaki vozač jače uhvati volan i pokuša poravnati  motocikl, pa ga umiriti i usporiti. Od te tačke nadalje loše istrenirani motociklisti će sve vreme gledati ispred svog prednjeg točka i čekati. Ili će gledati u ogradu duž kolovoza. I, ako ništa ne preduzme, sigurno će udariti tačno tamo gde gleda.  
 

Motociklisti, uz dobro poznavanje motora, moraju imati dobru fleksibilnost, snagu i izdržljivost.
 

Šta bi vozač motocikla trebao da učini u takvoj situaciji? Kočenje do zaustavljanja je pogrešna opcija, iako tu opciju diktira instikt samoodržavanja. 

Važno je da motociklista u prvom trenutku malo umiri motocikl. Kako?

  • Malo smanji brzinu,
  • pravovremeno popusti kočnice,
  • gleda u smeru vožnje i
  • odlučno nagne motor u smeru vožnje.

Ako motocikl nema ABS kočnice, onda postoji velika opasnost da zadnji točak zablokira. To je nešto što ne želimo, jer zadnji točak može početi poskakivati. Vrlo je verojatno da će to zaneti motocikl. Stoga je potrebno, pre svake sezone dobiti osećaj kako reaguju kočnice, i što se događa pri oštrom kočenju. 

Opasnije od prebrze vožnje je strah od prebrze vožnje

Gotovo ista situacija događa se kada motociklista, pre krivine, shvati da je precenio brzinu. Čoveka obuzme strah i želi po svaku cenu da uspori kretanje da bi spasio glavu. U takvoj situaciji tajna opstanka je u jednostavnoj činjenici da je potrebno samo kratko stisnuti kočnice, gledati u smeru vožnje (rešenja), a zatim otpustiti kočnice i odlučno nagnuti motocikl i usmeriti ga u zavoj. U suprotnom možete lako završiti u jarku ili ogradi. 

Manje veštog motociklistu će oštra krivina preplašiti, jer nema dovoljno iskustva. S obzirom na slabo znanje i suzdržanost, uvek radi iste stvari, na isti način. Dakle, ne napreduje. Iskusan motociklista bi se kroz istu krivinu vozio, bez rizika, uz upola veću brzinu.

Za prvi korak prema sigurnijoj vožnji zapamtite prvo pravilo vožnje motocikla: tokom vožnje trebate da budete sto posto fokusirani,koncentrisani na vožnju i stalno na oprezu. Misli motocikliste za vreme vožnje ne smeju bežati na događaje sa posla ili na ručak koji ćete sebi priuštiti na kraju putovanja. Ako shvatite da ne znate gde ste vozili poslednji kilometar, nosite glavu u torbi. Odsustvo misli je podjednako opasno kao i alkohol.

 

Članak izražava stavove autora, ali ne nužno i stavove Triglav Osiguranja a.d.o. Beograd.

 

AUTOR: MITJA GUSTINČIČ

Mitja Gustinčić je specijalizovani turistički novinar sa 35 godina staža. Koautor niza vodiča za moto izlete i autor priručnika Magistar vožnje motocikla“, jedine slovenačke knjige o vožnji motocikla. Pokrenuo je motociklistički časopis motoSI. Iskustva u vožnji motocikla i automobila je sticao na brzinskim trkama. Na putu je miran vozač.

 

Za više informacija o ovoj temi i drugim savetima prijavite se na naš Newsletter.

 

Share on Google+