Neka ležanje na plaži ne pokvari odmor

Potamnela koža u našoj kulturi važi za pojam lepote i zdravog izgleda i zato ležanje na suncu važi za jednu od najomiljenijih letnjih aktivnosti. Efekti koje sunčanje ima na telo su posledica ultravioletnog zračenja, a potamnelost je zaštita kojom se od njega brani ljudska koža. Zbog toga je dobro znati kako iz sunčanja izvući neki pozitivan efekat i u isto vreme se što manje izložiti opasnostima.

Brojne prednosti i opasnosti sunčanja

Umereno izlaganje sunčevoj svetlosti utiče na nastajanje vitamina D u koži, a njegov nedostatak u prvom redu uzrokuje smetnje u izgradnji kostiju. Nedostataku se pripisuje i povećano obolevanje od raka, srčanih i autoimunih bolesti. Sunčanjem vitamin D ne raste u nedogled i za pozitivne efekte se brzo stvori dovoljno ovog vitamina. UV zraci prodiru duboko u ćelije kože i trajno uništavaju njen genetski materijal. Posledica preterane želje za potamnelim izgledom je prerani izgled ostarele i naborane kože i pojava pigmentnih mladeža. Najviše se plašimo razvoja više vrsta raka kože, gde je izloženost suncu glavni faktor rizika. Takođe, opekotine od sunca nisu samo neprijatnost. Ne nastaju od vrućine, već od zračenja i uvek ih primećujemo sa zakašnjenjem. Čekati na pocrvenelu i bolesnu kožu, pre nego se sakrijemo u hlad, je često prekasno za sprečavanje štete. Stvaranje pigmenta kože i izgorelost su posledica uništenja pojedinih ćelija kože i pokušaja kože da se na taj način odbrani od većih oštećenja.

Kako se bezbedno sunčati?

Za što bezbedniji odmor moramo izbeći sunčanje kada je sunce najjače, odnosno između deset i šesnaest časova. Izvan tog vremena potrebno je koristiti kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom barem 15. Posebno oprezni moraju biti crvenokosi i ljudi svetle puti. Zaštitna odeća prilično smanjuje doze UV zračenja, dok nas moderni materijali ne štite ni dok se kupamo niti dok se bavimo nekim sportom. Ne smemo zaboraviti ni na zaštitu glave, lica i očiju. Pošto se UV zraci odbijaju od vodu i stene, zadržavanje u hladu nas ne spašava u potpunosti od izloženosti UV zracima, ali znatno smanjuje opasnost. Na plažu nikada ne treba ići bez kreme za sunčanje, naočara za sunčanje, suncobrana, pića, sata i pameti.

UV zraci nisu jedina opasnost

UV zraci nisu jedina opasnost koja nas vreba na odmoru. I bakterije vole toplotu. Kada boravimo na suncu, bakterije se razmnožavaju u našoj hrani i prouzrokuju najčešće bolesti na odmoru kao što su dijareja i povraćanje. Na plaži je teško održavati dovoljno hladnu torbu za bezbedno čuvanje hrane i zato je važno da odaberemo hranu koja nije osetljiva na visoke temperature. Posebno treba izbegavati meso. Za vrelo okruženje je pogodnija laka hrana i prvenstveno je preporučljivo konzumiranje dovoljne količine tečnosti.

Šta ukoliko dođe do trovanja?

Ukoliko se ipak dogodi da se otrujemo hranom, kako volimo da nazovemo letnje probleme sa probavom, u većini slučajeva sebi možemo sami pomoći. Boravak u hladu i unošenje dovoljne količine tečnosti sprečavaju dehidrataciju koja je kod takvih problema najopasnija. Posebno pogađa malu decu, pa ukoliko je praćena dijarejom i povraćanjem značajno je otežana nadoknada tečnosti. Kod težih oblika dehidratacije ili bolova u stomaku potrebno je zatražiti stručnu pomoć.

Izvor: www.triglav.si