Pažljivo sa suncem

28. 7. 2017

Koža pamti izloženost UV zračenju i svako oštećenje kože zbog preteranog izlaganja suncu u kožu se „upisuje“. S vremenom, ova oštećenja u koži se „akumuliraju“ i uz ostale faktore rizika može doći do pojave melanoma.

Incidencija zloćudnih tumora kože u stalnom je porastu zbog klimatskih promena, ali i zbog nedovoljne osvešćtenosti ljudi o opasnostima preteranog izlaganja suncu.

Od melanoma najčešće obolijevaju osobe starosnog doba između 40 i 60 godina starosti, iako se beleži porast oboljelih i u dečjem i adolescenskom dobu.

U svetu, u zavisnosti od geografskog područja, broj novih slučajeva raste između 3 i 7% godišnje

Poseban rizik imaju osobe koje su u detinjstvu imale opekotine od sunca kao i one koje povremeno intenzivno borave na suncu ili se izlažu veštačkim izvorima UV zračenja koje slabi lokalni kožni imunološki sastav i može dovesti do opšteg slabljenja otpornosti organizma.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije dva do tri miliona ljudi godišnje oboli od nekog oblika zloćudnog tumora kože, od čega čak 160.000 od najzloćudnijeg među njima, malignog melanoma od kojeg godišnje umire 41.000 obolelih.

Što je melanom?

Melanom je jedan od najzloćudnijih tumora kože. Nastaje iz melanocita - stanica koje proizvode kožni pigment i koži daju boju. Melanom je tumor koji se, ako se ne otkrije na vrijeme i ne leči, može proširiti i na limfne čvorove i ostale organe u telu.

Koji su uzoci rizika pojave melanoma?

Prekomerna izloženost suncu i veštačkom UV zračenju.
Opekline od izlaganja suncu u detinjstvu ili ranijoj životnoj dobi.
Svetla put.
Genetska predispozicija.
Ranije lečeni tumori kože.

Šta je važno da znamo o izlaganju veštačkim izvorima zračenja (solarijumu)?

Izlaganje solarijima koji sadrže isključivo UVA zrake, dovodi do preuranjenog starenja kože i češće pojave karcinoma i melanoma.

Prema smernicama Svetska zdravstvene organizacije preporučuje se zabrana izlaganja zračenju u solarijumima osobama mlađim od 18 godina.

Izlaganjem zračenja u solarijumu, u kratkom vremenu dobija se pet puta više zračenja nego u toku letnih meseci u podne.

Intenzitet nekih UV zraka u solarijumu može biti i 15 puta snažniji od podnevnog sunca.

Vrlo rizično je i tvz “geliranje” noktiju uz upotrebu lampi koje zrače UV zrake. Beži se pojava melanoma kod devojaka koje često koriste ovu kozmetičku uslugu. Osim povećanog rizika za pojavu melanoma, kada se on pojavi ispod nokta, teže je vidljiv pa se i kasnije primeti i leči.

Kako okolina u kojoj se nalazimo utiče na nivo izloženosti štetnog zračenja sunca?

Reflektirajuće površine dodatno povećavaju štetne učinke UV zračenja: odbijanje UV zraka od zrnaca peska vrlo je intenzivno. Po intenzitetu zatim slede snežne i vodene površine. Ako se nalazimo u takvom okruženju, moramo se dodatno zaštiti.

Što treba znati o zaštitnim faktorima?

SPF (Sun Protection Factor) ili UVB-zaštitni je faktor koji štiti od sunčanih opeklina.
PFA (Protection Factor UVA) ili UVA-zaštitni je faktor koji štiti od oštećenja kože koje uzrokuju UVA-zrake.
Ako nezaštićena koža pocrveni na suncu nakon 5 minuta, s faktorom 15 (uz pravilno nanošenje) možemo biti na suncu 15x5 minuta, tj. 75 minuta, a da ne izgorimo.

Kako prepoznati „sumnjive“ pigmentacije na koži?

ABCD pravilo prepoznavanja melanoma

A (asimemetry- asimetrija) - nepravilnog je oblika.

B (border-rubovi) - ima nepravilne i nejasne rubove.

C (color-boja) - može imati više nijansi i boja (smeđa, plava, siva, crvena).

D (diametar-prečnik) - najčešće je u prečniku veći od 6 mm.

E (elevation, evolution-uzdignuće, promena) - često je izdignut iznad nivoa kože i s vremenom se menjaju (boju, veličinu i oblik).

Kako obaviti samopregled?

Pregledajte kožu ogledalom, uvažavajući kriterije ABCDE metode.
Pregledajte lice i uši pomoću ogledala. Za pregled vlasišta koristite sušilo za kosu.
Pregledajte dlanove, ruke i nokte. Pomoću ogledala pregledajte laktove, pazuhe i nadlaktice.
Pregledajte vrat, trbuh i prsa (žene bi trebalo dobro da pregledaju područje ispod dojki).
Uz pomoć malog ogledala, u velikom ogledalu pregledajte potiljak, ramena, leđa, stražnjicu, stražnji dio bedara, ruku i ušiju.
U sedećem položaju pomoću ogledala pregledajte unutrašnju stranu bedara, noge, tabane, gornji deo stopala, nokte i genitalno područje.

(preuzeto: The Skin Cancer Foundation)

Kako se zaštititi?

Osobe koje imaju netipične madeže, tzv. displastične, trebalo bi da se kontinuirano štitie od sunca i da izbegavati veštačke izvore ultraljubičastog zračenja. Zimsko razdoblje je delikatno ako ste na snegu, a vedar je dan. U tim okolnostima je sunce vrlo opasno. Poznato je da je period između 10 i 16 sati doba najvećeg UV indeksa te se nije preporučljivo izlagati suncu u tom vremenu. Ostali dio dana je nužna fotozaštita. Osobe koje imaju opisane madeže moraju upotrebljavati preparate s vrlo visokim UV filterom (više od 50) te nositi odeću da bi se telo u potpunosti zaštitilo. Postojeći madeži se ne štite pojedinačno, već je potrebno zaštititi celo telo, kako ne bi došlo do pojave novih madeža.

Korišćenje zaštitnih faktora ne isključuje osnovne mere opreza koje treba preduzeti pri izlaganju suncu. Odaberite zaštitni faktor primeren svom tipu kože. Nanesite proizvod neposredno pre izlaganja suncu. Nanosite ga bogato i često, posebno nakon kupanja, znojenja ili brisanja.

Ne smemo zanemarivati nikakvu novu izraslinu ili već postojeće promene, odnosnu bilo koju promenu mladeža. Posebnu pažnju moramo obratiti svakoj promeni veličine, boje, oblika ili debljine već postojećih pega ili urođenih madeža i ostalih tvorbi.

Kako zaštiti djecu?

Koža „pamti“ svaki trenutak proveden na suncu. Većina osoba već do 18. godine doživi do 80 % celokupne izloženosti suncu Redovnom upotrebom sredstava za zaštitu od sunca smanjujemo mogućnost nastanka najčešćih vrsta kožnog raka za čak 78 %.

Sredstva za zaštitu od sunca nisu primerena za decu do 6 meseci. Decu do 6 meseci nemojte uopšte izlagati suncu. Obezbedite im hlad.
Decu stariju od šest meseci ne izlažite suncu između 10.00 i 16.00 sati, ograničite vreme izlaganja suncu.
Obucite im odeću što gušće tkanine.
Uši, nos i usne vašeg deteta zaštitite šeširom širokog oboda. Time ćete smanjiti i rizik razvoja oboljenja u odraslom i starijem životnom dobu.
Namažite celu površinu kože deteta sredstvom za zaštitu od sunca (zaštitni faktorom 30 ili više).
Sredstvo za zaštitu od sunca nanosite svaka 2 sata ili češće, ako se dete jako znoji ili ulazi u vodu.
Ako dete uzima neke lekove, proverite povećavaju li osetljivost kože na sunce.
Pazite na refleksiju svetlosti. Pesak, sneg i voda odbijaju sunčeve zrake koje i u senci ne mogu da dopru do kože vašeg deteta.

Dobrobiti sunca

Vitamin D se stvara u koži pod uticajem UVB zraka.
Sunce je najbolji izvor vitamina D.
Vitamin D je, zapravo hormon, koji je potreban za niz fiziioloških procesa u našem telu.
Dovoljna izloženost suncu: 50-75% kože izložene suncu (kratke pantalone, majica bez rukava ili kupaći kostim) između 10:30 i 14:00 sati, oko 3-4 puta nedeljno kad je UV indeks 3 ili viši.

Od nas zavisi hoće li sunce biti prijatelj ili neprijatelj našeg zdravlja!

Članak izražava stajališta autora, i ne nužno i stajališta Triglav osiguranja d.d.

Autorka teksta: Ana Puljak, dr. med., spec. javnog zdravstva, seš Odeljenja za promociju zdravlja

Ana Puljak, doktorka medinice, specijalista javnog zdravstva, od 2011. godine vodi Odeljenje za promociju zdravlja u Službi za javno zdravstvo Nastavnog zavoda za javno zdravstvo “Dr. Andrija Štampar“. Završila i međunarodnu školu promocije zdravlja te edukaciju za rad s osobama rizičnog ponašanja . Trenutno i na drugom stupnju edukacije iz kognitivno-bihevioralnih terapija. Urednica e-časopisa za javno zdravstvo „Zdravlje za sve“.