"Šarena ishrana, šetnja i dovoljno sna za prevenciju gripa i prehlade"!

90% respiratornih infekcija gornjeg respiratornog sistema uzrokuju virusi. 

Poznato je više od 200 vrsta virusa koji izazivaju simptome prehlade. Najčešće su to rinovirusi (grč. rhinos=nos), reovirusi, koronavirusi, virusi parainfluence i drugi manje zarazni virusi koji izazivaju običnu prehladu. Ostali respiratorni virusi izazivaju febrilni respiratorni katar, dok virusi influence tip A, B i C izazivaju grip.

Dok virusi izazivaju običnu prehladu i grip, bakterije češće uzrokuju upale uha, sinusa i grla ili mogu izazvati bakterijsku infekciju kao komplikaciju nakon prethodno preležane virusne bolesti (upala uha, upala sinusa i streptokokna upala grla).

Grip je znatno ozbiljnija bolest gornjeg dela respiratornog sistema uzrokovana virusima gripa koji se pojavljuju svake godine (sezonski grip).

Obična prehlada najčešće prolazi bez povišene telesne temperature i opštih simptoma. Komplikacije se retko razvijaju, a lečenje treba da bude usmereno na otklanjanje simptoma bolesti i podizanje imuniteta. Grip ima teže simptome: visoku temperaturu, glavobolju, opštu malaksalost, bolove u mišićima. Uglavnom se leči otklanjanjem simptoma.

Primena antibiotika u lečenju akutnih nekomplikovanih virusnih infekcija respiratornog sistema – potpuno  je neopravdana, čak i štetna. Ako ih uzimamo onda kada to nije potrebno-antibiotici smanjuju naše odbrambene sposobnosti. Takođe, učestala upotreba antibiotika uzrokuje i njihovu neefikasnost jer bakterije stvaraju tvz. otpornost na takve antibiotike.

Prevencija..

Uz vakcinisanje kao aktivni oblik prevencije gripa i jedini koji je gotovo potpuno efikasan, treba obratiti pažnju i na navike u svakodnevnom životu.

Jesu li svakodnevne navike važne?

U prevenciji gripa, kao i svake druge zarazne bolesti, važno je dobro stanje imunog sistema i svih sistema organa, kao i fizioloških procesa koji organizam održavaju u optimalnom stanju.

Na šta treba obratiti pažnju u ishrani?

Istraživanja su pokazala pozitivan učinak pojedinih materija iz hrane na naš imuni sistem - u smislu bolje odbrane organizma od mikroorganizama i kraćeg trajanja bolesti. Ovde se prvenstveno misli na takozvane antioksidanse iz hrane. To su jedinjenja koji imaju zaštitni učinak na naše ćelije, odnosno organizam. Antioksidansima se smatraju brojni minerali ili vitamini, ali i druga jedinjenja koja unosimo u organizam. Polifenoli i optimalan omer omega - 6 i omega- 3 masnih kiselina takođe pomažu u  prevenciji upalnih procesa i podizanju imuniteta organizma.

Najpoželjnije namirnice su: brokoli, jabuke, zeleni čaj, citrusno voće, crvena paprika, kiseli kupus, crni pasulj, suvo voće, đumbir, žitarice, maslinovo i laneno ulje i masna riba (tunjevina, skuša, haringa, sardina).

Obratite pažnju da unosite hranu različitih boja. Na primer: crvene (rajčica, jabuke) i ljubičaste namirnice (patlidžan, grožđe, šljive) sadrže korisna (antioksidativna) jedinjenja koja im daju upravo tu boju.

Kako nam pomaže redovna telesna aktivnost?

Redovna telesna aktivnost umerenog intenziteta ubrzava rad srca što je jedan od uslova dobrog zdravlja na duže staze, a naročito tokom sezone gripa. Tokom vežbanja ćelije imunog sistema se ubrzano kreću kroz telo i efikasnije uništavaju mikroorganizme. Ovaj učinak traje nekoliko sati nakon prestanka fizičke aktivnosti. Međutim, umerena svakodnevna telesna aktivnost ima pozitivan učinak i znatno duže. Duboko disanje prilikom telesne aktivnosti takođe doprinosi boljem opštem stanju organizma. Nije zanemariv ni pozitivan učinak telesne aktivnosti na stres. Snižavanje nivoa hroničnog stresa smanjuje nivo kortizola i noradrenalina koji kod dugotrajnog lučenja nepovoljno deluju na imunološke procese organizma.

Kako su povezani stres i naš imuni sistem?

Svakodnevna napetost i hronična briga narušavaju psihičko zdravlje i nepovoljno utiču na imunitet. Nivo hormona stresa – kortizola i noradrenalina koje luči nadbubrežna žlezda  – u hroničnom stresu su u porastu. Previsoki nivoi holesterola smanjuju delotvornost imunog sistema i smanjuju sposobnost obrane od infekcije. Zato se osobe koje su pod stresom lakše razbole.

Poželjno bi bilo prepoznati stanje prekomernog, odnosno hroničnog stresa i primeniti postupke koji ga mogu umanjiti: metode relaksacije, učenje veština nošenja sa stresom, učenje upravljanja snažnim emocijama kao što su: ljutnja, briga, tuga.

Znamo li dovoljno o higijeni?

Iako često smatramo kako se to podrazumeva - potrebno je naglasiti važnost higijene u prevenciji zaraznih respiratornih bolesti. Često pranje ruku najefikasniji je način zaštite od mikroorganizama. Preporučuje se pranje sapunom (temperatura vode je irelevantna) barem dvadeset sekundi. Ako tekuća voda i sapun nisu dostupni, mogu se koristiti antibakterijske maramice i gelovi koji uništavaju većinu vrsta bakterija, virusa i gljivica.

Pranje ruku jedna je od osnovnih korisnih navika u prevenciji prehlade i gripa, ali nije dovoljno oprati samo šake. Istraživanja su pokazala da se na  podlakticama nalazi više bakterija nego na šakama . Nakon pranja, ruke treba brisati papirnim ubrusima. Pamučni ubrusi mogu sadržati puno mikroorganizama. Dokazano je da papirni ubrusi sadrže manje bakterija od pamučnih i bolji su izbor- naročito na javnim mestima. Pranje ruku posebno je važno pre jela i nakon kijanja, kašljanja ili istresanja nosa. "Važno je izbegavati dodirivanje lica, oka, nosa i usta neopranim rukama."

Pri kijanju i kašljanju treba koristiti papirnu maramicu za jednokratnu upotrebu i nakon korišćenja je baciti u kantu za smeće.

Opšte mere higijene, najpre higijena nosa i pranje ruku, znatno pomažu u sprečavanju zaraze virusima.

Redovno ispiranje usta i grla antiseptičkim sredstvom još je jedna preventivna mera koju nije loše sprovoditi u sezoni prehlada i gripa.Osim toga, ova navika je korisna i za održavanje higijene i zdravlja sluzokože. Ipak, treba biti oprezan da se sluzokoža ne bi isušila i na taj način smanjila svoju delotvornost. 

Izbegavanje kontakte sa zaraženim osobama

Grip i prehlade su zarazne bolesti i lako se prenose uobičajenim socijalnim kontaktom. Izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje su obolele je jedan od načina sprečavanja zaraze i širenja bolesti.

U sezoni gripa poželjno je izbegavati javna mesta koja nisu dobro provetrena: čekaonice u bolnicama, tramvaje, koncertne dvorane, bioskope, pozorišta.

Dovoljno tečnosti…

Često slušamo savete kako treba piti dovoljno tečnosti kada smo bolesni. To je jednako važno i ako želimo sprečiti pojavu bolesti. Odgovarajući unos tečnosti je uslov za optimalno vlaženje sluzokože grla, nosa i respiratornih puteva. One su važni faktori tvz. „prve odbrane“ od mikroorganizama.

Dovoljan unos tečnosti je važan i za funkcionisanje imunog sistema organizma u užem i u širem smislu, kao i održavanju odgovarajućeg volumena krvi i cirkulacije.

Održavanje optimalne temperature i vlažnosti vazduha u prostorijama u kojima boravimo

Suv vazduh u pregrejanim prostorijama odlično je okruženje za širenje virusa.

Kada se sluzokoža nosa i grla isuše, virusi lakše prolaze tu barijeru. Temperatura u prostorijama ne bi trebala biti previsoka, a poželjna je i upotreba osveživača i jonizatora vazduha.

Vrlo je bitno i redovno provetravanje zatvorenih prostorija tokom dana. Nekoliko minuta, više puta u danu, trebalo bi provetriti prostorije u kojima boravimo. To je posebno važno ako je neko ko boravi u prostoriji bolestan.

Boravak na vazduhu je jedna od mera prevencije gripa i prehlade. Prehlade i grip tokom zime nisu uzrokovani hladnim vremenskim prilikama nego širenju zaraze pogoduje dugotrajni boravak u zatvorenim prostorima.

Dovoljno sna…

Dobar i kvalitetan san  je takođe važan u odbrani organizma od infekcije. Istraživanja pokazuju da je dovoljno sna neophodno za optimalan rad imunog sistema. Za dobar san zaslužan je melatonin, hormon koji luči žlezda epifiza. Visok nivo melatonina koja se povezuje sa dubokim snom jača imunitet i štiti od virusa (ali i drugih bolesti).

Odraslima treba 6-8 sati sna, školskoj deci od 8-10 sati, predškolskoj deci 10 sati, maloj deci 12-13 sati, dok novorođenčad spavaju i po 18 sati dnevno.

I na kraju…

Usvajanjem pozitivnih zdravstvenih navika svoj organizam održavamo u optimalnom stanju - što je preduslov dobrog funkcionisanja našeg imunog sistema i sprečavanja infekcije.

Sa druge strane, vakcinisanje je tvz. aktivni način prevencije gripa. Posebno je važno za osobe sa povećanim rizikom od ozbiljnih komplikacija: hronične bolesnike i starije osobe . Vakcinisanjem ne štitimo samo sebe nego i svoju porodicu, saradnike i osobe sa kojima dolazimo u kontakt.

Prevencija- kroz naše navike, ali i kao zdravstveni postupak - mora imati mesto koje zaslužuje!

Autor: Ana Puljak, dr.med. spec.javnog zdravlja

Ana Puljak, doktorka medinice, specijalista javnog zdravlja, od 2011. godine vodi Odsek za promociju zdravlja u Službi za javno zdravlje Nastavnog zavoda za javno zdravstvo “Dr. Andrija Štampar“. Završila je i međunarodnu školu promocije zdravlja kao i edukaciju za rad sa osobama rizičnog ponašanja. Trenutno je i na drugom stepenu edukacije iz kognitivno-bihejvioralnih terapija. Urednica e-časopisa za javno zdravlje „Zdravlje za sve“.
 

Za više informacija o ovoj temi i drugim savetima prijavite se na naš Newsletter.