Saveti za sigurnu vožnju po kiši

Kiša je čest pratilac vožnje, a kao posledicu ima smanjenje vidljivosti i pogoršavanje uslova sigurne vožnje. Kiša donosi niz opasnosti i često je uzrok saobraćajnih nezgoda zbog smanjenog prijanjanja, smanjene vidljivosti, mogućnosti trenutnog otkazivanja kočnica, dinamičkih udara, nastajanja vodenog klina i prekrivenih oznaka na kolovozu.

Kada kiša pada, na kolovozu se stvara sloj vode i gume slabije prijanjaju uz kolovoz (trenje između gume i površine kolovoza je manje) što smanjuje upravljačke i kočione sposobnosti vozila. Veličina trenja između guma i kolovoza zavisi o dubini profila guma, brzine kretanja i svojstva kolovoza (vrste kolovoza).

Tokom vožnje po kiši, treba usmeriti pogled dalje ispred vozila jer postoji mogućnost naletanja na rupe napunjene vodom ili na vodu na kolovozu, pri čemu može da dođe do vodenog udara. Pri mimoilaženju s drugim vozilom može doći do iznenadnog zalivanja vetrobranskog stakla, čime se smanjuje vidljivost, a u toj situaciji vozač može izgubiti prisebnost i kontrolu nad vozilom. Pobrinite se da brisači rade efikasno i bezprekorno.

Za vreme vožnje po kiši ne dozvolite da se vodena para kondenzuje u unutrašnjiosti vozila. U takvim uslovima treba koristiti ventilaciju i grejanje. Kombinacijom ovih uređaja najbolje će se odstraniti suvišna vodena para i obezbediti sigurna vožnja.

Prva kiša je najopasnija

Na početku kiše, uslovi na putu otežavaju vožnju pošto voda, blato i ulje formiraju veoma klizav sloj. Vozači će osetiti da je kontrola vozila umanjena i upozoravamo ih da budu posebno pažljivi u prvih pola sata od početka kiše.

Vodeni klin

Kod obilnih i dugotrajnih kiša na kolovozu se često zadržava voda. Pri vožnji u tim uslovima pod točkom se stvara sloj vode, odnosno „vodeni klin“. Kada je sloj vode dublji, ili kada se po kolovozu pokrivenom vodom vozi velikom brzinom, guma počinje da se penje na sloj vode, „vodeni klin“ je izdiže, što uslovljava odvajanje gume od kolovoza. Gubi se dodir s kolovozom i tada točak “skija” po vodi. Gume tada nisu više sposobne da prenesu na kolovoz vučnu silu, silu kočenja i bočne sile.

Pri brzoj vožnji gube se primarne sposobnosti gume da koči ili vodi vozilo u željenom pravcu. U slučaju kočenja, prednji točkovi blokiraju i kližu se, pa vozilo gubi upravljivost, odnosno u takvim uslovima se vozilom ne može upravljati.

Nastalo stanje naziva se „aquaplaning“, što u slobodnom prevodu znači skijanje na vodi. Kod tog stanja upravljanje i kočenje nije moguće. U tom slučaju važi pravilo: upravljač držati pravo i oduzeti gas.

Da biste izbegli „aquaplaning“, održavajte pravilan pritisak vazduha u gumama, pobrinite se za odgovarajući kvalitet gaznoga sloja na gumama i zamenite gume kad bude potrebno; smanjite brzinu kad je kolovoz mokar i izbegavajte bare. Pokušajte da vozite po tragovima guma automobila ispred vas. Ako osetite akvaplaning, nemojte naglo kočiti. Zbog toga bi vaš automobil mogao da sklizne. Popustite pritisak na papučicu za gas dok se brzina automobila ne smanji i opet ne osetite kontakt s putem. Ako morate da kočite, učinite to polako. Ako vaš automobil ima sistem ABS, kočite normalno; računar automobila pobrinuće se za kočenje slično pumpanju ako bude bilo potrebno.

Magla

Osim kiše i mokrih kolovoza, jesen donosi i maglu, što znači da mora da se opreznije vozi. Glavni uzroci saobraćajnih nezgoda pri magli su neprilagođena brzina vožnje i nepropisno rastojanje vozila. Ipak, ko poštuje najvažnija, osnovna pravila za vožnju u ovakvim uslovima, ima dobre izglede da bez posledica savlada i najgušće oblake magle:

• Pri magli, odmah smanjiti brzinu koja mora biti prilagođena vidljivosti, dakle najviše do 50 km/h.
• Povećati rastojanje. Obično se tokom vožnje pri magli rastojanje pogrešno procenjuje i čini se da je veće nego što jeste.
• Svetla za maglu uključiti onda kada je vidljivost manja od 50 m.

Zadnje svetlo za maglu treba koristiti u uslovima kada je na putu magla ili je smanjena vidljivost na manje od 50 metara, i to samo kada iza vašega vozila nema drugih vozila ili kada ste poslednje vozilo u koloni. Čim vaše vozilo stigne drugo vozilo, svetlo za maglu treba isključiti kako ne bi ometalo vozača iza. Obratite pažnju na signalnu sijalicu zadnjeg svetla za maglu, ona vas podseća na uključeno svetlo.

Vožnja u magli zahteva od vozača maksimalnu koncentraciju i češće pauze tokom vožnje. Preporučuje se da se za vreme pauze vozilo parkira sa uključenim svetlima kako bi drugi vozači mogli lakše da primete automobil.

Ponašanje u saobraćaju

Nemojte da vozite preblizu velikih autobusa ili kamiona. I vozila sa manjim gumama stvaraju "sprej" kojim prskaju vaše vetrobransko staklo i smanjuju vidljivost, a kamoli kamioni i autobusi s ogromnim gumama. Budite oprezni prilikom preticanja većih vozila. Pokušajte da vozite po tragu vozila koji vozi ispred vas. Takođe, nemojte sedati za volan ukoliko ste umorni i ne zaboravite da pravite pauze svakih 2 - 3 sata vožnje. Vožnja po kiši zahteva mnogo veću koncentraciju i češće pauze za odmor.

Izvor: www.bihamk.ba