Šta nam praznici znače (i kako biti umeren u jelu i piću)?

Vreme je praznika, pa je možda i vreme da se zapitamo šta baš nama ti praznici znače?

Čak i mnogo pre samih praznika, preplavljeni smo reklamama, blještavim porukama, pozivima da kupujemo, porukama da praznična trpeza treba da bude raskošna i bogata i porukama da popijemo pivo (jer pivo je obeležje Božića?!).

Daleko od toga da ne trebamo da uživamo u prazničnim danima, ali nije loše zapitati se šta nam ti praznici znače i šta simbolizuju. Neumerenost ili umerenost? Spoljašnji blještavi doživljaj ili unutrašnji doživljaj deljena, lepote, ljubavi, zajedništva? 

Nije loše i u ovo praznično vreme malo razmisliti i šta činimo svom zdravlju ako smo neumereni u jelu ili piću. I na šta bi trebali barem malo misliti kada sednemo za praznični sto?

Prejedanje ima brojne posledice po zdravlje: od onih kratkotrajnih do dugotrajnijih. Velika količina hrane opterećuje naš probavni sistem i naše telo. 

Kombinovanje namirnica bogatih belančevinama i onih bogatih ugljenim hidratima u jednom obroku često izaziva  probleme u probavi. Ugljeni hidrati (riža, krompir, testenina, voće) i belančevine (meso, riba, mlečni proizvodi) zahtevaju drugačije uslove za probavu (u smislu baznosti i kiselosti) pa mešanjem „zbunjujemo“ svoj probavni sistem i najčešće dolazi do nadutosti i problema u probavi. 

Uz meso ili ribu bolje je jesti salatu ili laganije povrće nego ugljene hidrate. Naravno, kao i uvek kada govorimo o zdravoj ishrani - preporučuje se riba (najbolje „masna“, plava riba) ili meso živine (ćuretina, piletina) što je i primeren obrok  za ove praznične dane. Ćuretina se ubraja među namirnice koje se preporučuju za „podizanje raspoloženja“ jer sadrži veću količinu triptofana iz kojeg nastaje serotonin poznat kao „hormon sreće“ (a čiji manjak postoji kod osoba sklonih depresivnom raspoloženju). 

Ako ne možemo odoleti kolačima, dovoljno je pojesti jedan i to najbolje ne odmah nakon obroka. Drugi možemo pojesti kasnije ili sutradan. I kada pravimo kolače možemo se opredeliti za one sa manje masnoće i šećera, jednostavnije ili one bogate suvim voćem.

Velike količine hrane, mešanje raznih namirnica, žestoka i masna hrana, žestoka pića, puno šećera - mogu izazvati i gorušicu, a posledično i bolove i mučninu.

Oscilacije nivoa šećera u krvi štetne su za naš organizam, izazivaju umor i dekoncentrisanost. Nakon naglog porasta šećera u krvi kod osetljivih osoba (kod kojih gušterača ne reguliše optimalno nivo šećera u krvi putem insulina) najčešće dolazi do naglog pada šećera u krvi, često i ispod normalnog nivoa (hipoglikemija). To se manifestuje umorom, dekoncentracijom, razdražljivošću, a može doći i do smetenosti, tremora i drhtavice jer su naša tkiva i mozak ostali bez izvora energije, a posledično su se počeli lučiti hormoni koji „ispravljaju“ novonastalu  situaciju (što uzrokuje neke od nabrojanih simptoma).

Osim toga, istraživanja nam govore da velika količina šećera u krvi loše deluje na naš imunološki sistem i posledično smo skloniji infekcijama i obolevanju, posebno u ovom zimskom razdoblju (prehlade, grip, grlobolje, upale sinusa). 

Prejedanje je, naravno, loše i zbog toga što se vrlo lako nakupljaju dodatni kilogrami kojih ćemo se teško rešiti, a zapravo ih - brzopotezno dobijamo. A svi već dobro znamo da je debljina dokazano faktor rizika svih vodećih uzroka smrtnosti, obolevanja i invalidnosti u našoj populaciji.

Naravno da tokom praznika možemo uživati u hrani ali sa svešću da uživanje ne mora uvek biti povezano sa količinom. Dakle, pre svega je potrebno smanjiti količinu. Količinu koju bi inače pojeli za praznike možemo, na primer, smanjiti za trećinu. Poželjno je jesti polako i koncentrisano i uživati u svakom zalogaju. Tako će naš mozak imati dovoljno vremena da primi „signal za sitost“, a kada smo koncentrisani i svesni - doživljaj je intenzivniji i nije nam potrebna velika količina hrane da osetimo ugodnost. Kao što je, uostalom, i sa svim ugodnim doživljajima. 

Nije loše osvestiti se na primeru koliku količinu kalorija unosimo kroz obilne obroke ili čak one koji nam se ne čine tako obilni. Primer: jedno parče torte može imati 250 do 600 kalorija (što je izuzetno puno). Gulaš sa testeninom ili njokama i jedna čaša vina imaju oko 500 kalorija- da bi se rešili tih kalorija moramo trčati 45 minuta do sat vremena! I još toliko otprilike za parče torte. 

Ako ipak ne možemo odoleti - i pojedemo malo više - dobro je otići u malo žustriju šetnju da pokrenemo probavu, metabolizam i potrošimo koju kaloriju. Uostalom i za vreme praznika – poželjno je nastaviti sa uobičajenim sportskim aktivnostima ili vežbati barem pola sata dnevno. Šetnja, vežbanje ili bilo koji sport koji volimo, takođe, izazivaju ugodnost u našem organizmu i nećemo imati potrebu da neumereno jedemo. 

Ako smo konzumirali previše alkohola, dobre su stare „bakine preporuke“ - surutka, limunov sok i čaj od đumbira. I najvažnije  -  velike količine tečnosti. Vode, naravno.

Gazirana pića i ledeni čajevi izuzetno su bogati šećerima i najbolje ih je što više izbegavati.

Ako smo preterali sa hranom i pićem za ručkom, možemo se odlučiti da nam večera bude laganija ili da pojedemo kolač manje. 

Ali, najvažnije od svega je prisetiti se da su dolazeći praznici zapravo praznici koji slave skromnost i umerenost, a ne preterivanje. Sva naša nastojanja da se prejedemo stvar su pogrešno interpretiranih običaja, medijskih uveravanja, naučenog ponašanja, a ponekad i stvaranja „prilike“ i „izgovora“ da sebi damo oduška u jelu i piću.

Istinsko slavljenje Božića svoju srž ima u deljenju, posvećivanju onima koje volimo, onima koji su nam dragi  ili bi nam to mogli postati, zajedništvu i ljubavi. Dakle, više unutrašnjem doživljaju nego spoljašnjem. Možemo se uz to počastiti i ukusnim jelom, ali bi bolje bilo da je to – sa merom. U ova vremena koja možda ne nude veliku duhovnu i materijalnu raskoš - mi smo ti koji se možemo opredeliti za ono što Božić i praznici  jesu.  A, uostalom, ako imamo obrok više, bilo bi lepo i ljudski, možda čak i pristojno podeliti ga ili pokloniti onima koji nemaju. Jer to je izvorni duh ovih praznika.
 

Članak izražava stavove autora, ali ne nužno i stavove Triglav Osiguranja a.d.o.

Autor: Ana Puljak, dr.med. spec.javnog zdravlja

Ana Puljak, doktorka medinice, specijalista javnog zdravlja, od 2011. godine vodi Odsek za promociju zdravlja u Službi za javno zdravlje Nastavnog zavoda za javno zdravstvo “Dr. Andrija Štampar“. Završila je i međunarodnu školu promocije zdravlja kao i edukaciju za rad sa osobama rizičnog ponašanja. Trenutno je i na drugom stepenu edukacije iz kognitivno-bihejvioralnih terapija. Urednica e-časopisa za javno zdravlje „Zdravlje za sve“.

Za više informacija o ovoj temi i drugim savetima prijavite se na naš Newsletter.