Većina nas posao obavlja sedeći. To nas navodi da se zapitamo da li će se čovek razvijati u smeru homo sedensa: sedenje opterećuje skelet toliko da to može biti štetno. Da li ćemo na duže staze postati krivi ljudi, ljudi sa nepodnošljivim bolovima u leđima?
O pravilnom sedenju verovatno ste već mnogo puta slušali. Sigurno znate kako je, dok sedite kičma i do dva puta više opterećena nego dok stojite – čak i ukoliko pravilno sedite, ne znači da će vaša leđa biti pošteđena.
U poslednjih nekoliko godina se pojavio trend ergonomskog projektovanja kancelarija: raditi stojeći. Predstavljamo prednosti i mane sedenja i stajanja.
KOLIKO VREMENA MOŽETE DA RADITE U SEDEĆEM POLOŽAJU?
Sati i sati sedenja za računarom opterećuje različite delove našeg tijela.
Ukoliko za radnim stolom sedite sa prekrštenim nogama, sigurno ne znate koliki je to teret za kičmu i koliku joj štetu na taj način činite. Kada osetite bol u donjem delu leđa, već je kasno. Tada je zdravlje već narušeno.
Ova bolest je, nećete verovati, otkrivena u 18. veku i od tada se radi na njenom otklanjanju.
ŠTA SE DEŠAVA SA ORGANIZMOM KADA SEDITE?
Kada sedite, metabolizam se umiri. Broj kalorija koje se troše je manji, a samim tim se smanjuje proizvodnja enzima koji razgrađuju masnoće.
Nakon dva sata sedenja, dobri holesterol opada za jednu petinu. To znači da ljudi koji posao obavljaju sedeći imaju dva puta veće šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti.
Kada duže vreme sedite, mišići leđa, zadnjice i nogu nisu aktivni. Usled pada mišićne snage, skelet je opterećen i brže se „troši”.
Medicinski je dokazano da mišići leđa brže propadaju usled dugog sedenja, što povećava zdravstvene probleme.
Istraživanja su pokazala da se u sedećem položaju nivo šećera u krvi povećava.
Nažalost, posledice sedenja se akumuliraju sporo i ne primjećujemo ih dok ne dođemo u zrele godine.
Ukoliko ste u prilici da promenite izgled radnog mjesta, izmenite ga tako da posao možete obavljati i stojeći i sedeći, zavisno od vaših mogućnosti.
Ukoliko nemate mogućnost da promijenite izgled radnog mesta, promenite sebe. Pojedine poslove, kao što su telefoniranje i čitanje obavljajte u stojećem položaju.
KOLIKO OPTEREĆENJE TELO TRPI DOK STOJITE?
Čak i dok stojite vi ste aktivni. Vaši mišići rade jer moraju telo da drže u stojećem položaju kako ne biste pali na pod.
Prilikom dugog stajanja mogu se pojaviti zdravstveni problemi, posebno sa cirkulacijom u nogama, bol u leđima kao i bol u vratu. Veoma je važna i visina radne površine – fizički umor i napetost mišića mogu da se povećaju ukoliko visina radne površine nije dobro podešena.
Zato osam sati stajanja dnevno neće u potpunosti imati pozitivan efekat na vase zdravlje. Istina o sedenju i stajanju je, kao i uvek negde između.
KOJI PUT JE ISPRAVAN?
Moderan čovjek, u aktivnom periodu života trebalo bi da se kreće svakog dana, čak i na radnom mestu. Pogrešno je misliti kako ćete negativne efekte sedenja u kancelariji poništiti brzim hodom ili intenzivnim trčanjem nakon radnog vremena.
Mi ljudi smo stvoreni za kretanje, tako da, pobrinite se za sebe na radnom mestu. Ustanite!
Redovno se istežite, uradite nekoliko vežbi kako bi opustili telo. Pauza od 5 minuta je idealna za fizičku aktivnost.
Telefonirajte dok stojite. Opustite oči, pogledajte kroz prozor. Sigurno će vam nešto zanimljivo i privlačno zadržati pogled.
Lift prepustite drugima a vi koristite stepenice. Prošetajte do kolega u kancelarijama i malo popričajte sa njima, zaposleni više vole živu reč – dokazano je da to pozitivno utiče na proces rada.
VRIJEME JE ZA PROMENE
Samo pomislite na svoje pretke koji su se mnogo više kretali a manje sedili. Uprkos napretku medicine, boravku u spa centrima i ostalim pomagalima, način života naših predaka bio je mnogo bolji za zdravlje. Usvojite neke njihove navike.
Vreme za promene je sada: ne čekajte da vas bol natera na promene. Budite inovativni i više aktivni.
Pripremili: Vida Pucelj, spoljni stručni savetnik Zavarovalnice Triglav, Duša Lindtner, viša stručna saradnica za zdravlje i sigurnost na radu Zavarovalnice Triglav.
Članak je objavljen u reviji Naložbenik, decembra 2014.
Izvor: vizita.si, www.lisa.si, www.racunalniske-novice.com