Polovina stanovništva u Sloveniji živi na najtrusnijim područjima

Zavarovalnica Triglav pripremila je iscrpnu priču o zemljotresima i o tome kako se pripremiti za takve slučajeve

Razorni zemljotresi su, doduše, relativno retka pojava, ali kada se dese uvek nanesu veliku materijalnu štetu i izazovu strah. Osim toga, u takvim slučajevima pojavljuju se i nedoumice oko toga da li se dovoljno upozoravalo na mogućnost jačeg zemljotresa na određenom području i da li su preduzete odgovarajuće mere pre pojave zemljotresa. Mada nije moguće prognozirati kada će se tlo zatresti, sa velikom verovatnoćom se može prognozirati gde bi se to moglo desiti i kojim intenzitetom. A tlo može jako da se zatrese i u Sloveniji.
 

Čak 53 odsto stanovnika Slovenije živi na područjima na kojim su zemljotresi već nanosili veliku materijalnu štetu. Ilustracije radi, najjači zabeleženi zemljotres na teritoriji Sloveniji imao je magnitudu 6,8. Nedavni zemljotres, koji je u noći između 23. i 24. avgusta 2016. pogodio centralnu Italiju i u potpunosti srušio nekoliko sela i odneo skoro 300 života, imao je magnitudu 6. Na prvi pogled se čini da je slovenački zemljotres bio samo malo jači od italijanskog zemljotresa – no izgled vara. Naime, svakim narednim stepenom jačine zemljotresa oslobađa se čak 30 puta više energije u odnosu na prethodni stepen.
 

To što je na određenom području već bilo zemljotresa, obično znači da bi moglo da ih bude i ubuduće. Ali uprkos stvarnoj mogućnosti da se pojave i jači zemljotresi na teritoriji Slovenije, o tome se retko govori.

Znanje treba obnavljati

U Zavarovalnici Triglav su pripremili iscrpan web-članak o zemljotresima i o tome kako možemo da se zaštitimo od njih kako bi podigli svest o mogućnostima pojavljivanja zemljotresa.

»U Sloveniji smo bili prvo društvo za osiguranje koje je uvelo osiguranje od opasnosti zemljotresa. Smatramo da smo dužni podeliti s javnošću iskustvo koje kao društvo za osiguranje imamo sa zemljotresima, pružiti joj jedinstven uvid u štetu koju zemljotresi mogu da nanesu i informisati je o posledicama«, objasnio je Matej Ferlan, izvršni direktor za štete u imovinskim osiguranjima, u vezi s tim zašto su u Zavarovalnici Triglav odlučili da pripreme članak Potresi vedno pretresejo (Zemljotresi su uvek potresni).

U članku čitaoci mogu da, između ostalog, saznaju da Rihterova skala uopšte nije skala, da zemljotresi i u Evropi mogu da izazovu cunami i da do fizičkih povreda prilikom zemljotresa često dolazi zbog pogrešne, panične reakcije ljudi na oscilacije tla. Uz takve zanimljivosti, priče nekolicine onih koji su 1998. i 2004. godine doživeli zemljotres u Gornjem Posočju, i uz iskustvo stručnjaka koji se svakodnevno bave zemljotresima, čitaoci mogu na razumljiv način da steknu znanje o tome kako mogu najbolje da se pripreme za slučaj zemljotresa. Na kraju članka mogu takođe da provere svoje znanje u okviru kratkog kviza. Društvo za osiguranje takođe je osigurano od zemljotresa.
 

Na osnovu iskustva Zavarovalnice Triglav može slobodno da se zaključi da je osiguranje nepokretnosti za slučaj zemljotresa neophodno. Kako je, između ostalog, pokazao i avgustovski slučaj u centralnoj Italiji, zemljotres može da nanese izuzetno veliku materijalnu štetu.

Zato su društva za osiguranje koja nude osiguranje od opasnosti zemljotresa osigurana za slučaj zemljotresa kod društava za reosiguranje jer je rizik od pojave zemljotresa za njih jednostavno preveliki. Reosiguranje garantuje društvu za osiguranje da će i u slučaju najgoreg zemljotresa moći da isplati naknade iz osiguranja.

Česte greške u pogledu osiguranja

U Sloveniji se nakon drugog zemljotresa u Zgornjem Posočju 2004. godine prvi put pokazalo koliko je osiguranje od opasnosti zemljotresa važno. Upravo je osiguranje nepokretnosti od opasnosti zemljotresa mnogim stanovnicima Boveca tada pomoglo da prebrode najteže trenutke. Za vreme zemljotresa koji se desio 1998. godine takvo osiguranje imala je samo nekolicina ljudi u Sloveniji. Naime, zastupnici Zavarovalnice Triglav počeli su da zaključuju prva osiguranja od opasnosti zemljotresa na teritoriji Slovenije krajem marta 1998. godine. Tada je potpuno slučajno odlučeno da će se takva osiguranja u Posočju početi zaključivati 13. aprila 1998. godine, dakle, dan nakon zemljotresa.
 

Kako u članku Potresi vedno pretresejo upozorava Zavarovalnica Triglav, osiguranici moraju prilikom donošenja odluke o osiguranju od opasnosti zemljotresa da uzmu u obzir potpuno sve štetne događaje koje može da prouzrokuje zemljotres. »Čak i kada smatrate da zbog načina gradnje zemljotres ne može toliko da ošteti Vašu nepokretnost da bi to moglo da ugrozi Vaš ekonomski položaj, treba da uzmete u obzir i eventualnu posledičnu štetu kao što je požar, eksplozija ili izlivanje vode. Ako zemljotres prouzrokuje takvu štetu, društvo za osiguranje pokriće je po osnovu osiguranja od opasnosti zemljotresa«, kazao je, između ostalog, Matej Ferlan.

Korisna stvar

Poučan članak Potresi vedno pretresejo objavljen je na portalu Vse bo v redu (Sve će biti u redu). Putem portala Zavarovalnica Triglav, između ostalog, nastoji da podigne svest javnosti o preventivnom postupanju radi smanjenja uticaja štetnih događaja, mogućnostima zaključivanja osiguranja, postupanju u slučaju štetnih događaja itd.

Sličnu pažnju posvetila je i ugroženosti od poplava. Za iscrpan članak Ste pripravljeni na poplave? (Da li ste spremni za poplave?) Zavarovalnica Triglav primila je u petak, 16. 9. 2016, nagradu Websi web-prvak 2016. za poseban digitalni projekat. Stručni žiri zavoda Websi prepoznao je kvalitet novog načina predstavljanja važnih tema kojim se pažnja obično posvećuje tek kada je prekasno.

Korisne veze:

Potresi vedno pretresejo – iscrpna priča o zemljotresima na portalu Vse bo v redu

Ste pripravljeni na poplave? – iscrpna priča o poplavama na portalu Vse bo v redu

Osigurajte se od vremenskih nepogoda – web stranica https://www.triglav.si/